Viktor Frankl, smisao i društvenost u doba korona virusa

Još je davno Aristotel definisao čoveka kao “društveno biće“. Nama deluje da je ta definicija malo zastarela, ali pored kasnijih mnogobrojnih, drugačijih ona se u periodima krize čini i danas suštinski važna. Tek nas je karantin i zatvorenost u četiri zida naterao da shvatimo da smo u osnovi društveni, i da nam kontakt sa drugim bićima i te kako nedostaje. Rade li društvene mreže u ovoj krizi više nego ranije? Zvoni li vam telefon češće nego ranije? Javljaju li vam se ljudi koji vas dugo nisu okrenuli?

Viktor Frankle će dve hiljade godina kasnije čoveka definisati kao “biće smisla“. Poznati filozof (psiholog) koji je napisao čuveno delo “Zašto se još niste ubili” opisao je čovekovu sposobnost da pronađe smisao čak i u nagorim egzistencijalnim uslovima – u koncentracionom logoru.

Stoga, postavljamo opravdano pitanje može li se onda smisao naći u svoja 4 zida u vreme pandemije virusa COVID_19?

Odgovor je jednostavan – može!

Evo par smernica kako to da učinite:

1. Pomozite prvo sebi. Sledite sva uputstva i pravila Svetske zdravstvene organizacije, jačajte svoj imunitet, odmorite se.
2. Nakon toga je važno da shvatimo da smisao može da se ostvari samo ako je inter-subjetivno postavljen. To znači da postoji mnoštvo načina da se aktiviramo u ovoj vanrednoj situaciji: pitanje je samo kako nas naša situacija određuje, ne kome želimo da pomognemo, nego kome smo pozvani da pomognemo? U tišini svoja četiri zida (skrolajući svakodnevno sadržaje na društvenim mrežama) može da nam bude jasno da je negde u celom ovom haosu i naše mesto.
3. Nađimo najbezbedniji način da to učinimo.

Pozitivni primeri traženja smisla i ostvarenja društvenosti u pomoći sebi drugima:

-Ljudi koji šiju maske i doniraju onima kojima je to potrebno

-Volonteri koji pomažu starijim sugrađanima

-Psiholozi koji nude besplatno savetovanje ljudima koji su u strahu

-Nastavnici koji nastavljaju on-line da rade

-Radnici koji odlaze svaki dan na posao i obezbedjuju da se sistem skroz ne ugasi

-Studenti koji slušaju savete i rade od kuće

-Bake i deke koje nas slušaju i ostaju kod kuće 🙂

-Ćerke, supruge, majke koje nas konstantno prskaju dezinfekcionim sredstvima i “zvocajući” očuvavaju naše zdravlje

-Mi filozofi koji apelujemo na društvenu odgovornost, prema sebi, pre svega (setimo se da se maska za disanje u avionu prvo stavlja sebi), a zatim i odogovornost prema drugima.

Možda nama ništa neće biti u naletu ove pandemije, ali ako već ne želimo da oslušnemo kome smo potrebni, najmanje što možemo jeste da ostanemo što više kod kuće i tako ostvarimo svoj smisao sprečavajući da se virus proširi i bude možda i fatalan po one najfragilnije.

NADAM SE DA ĆE SVAKO OD NAS SHVATITI DA JE VAŽAN I DA NAŠI ŽIVOTI NISU SAMO BROJKE KAKO TO VESTI PREDSTAVLJAJU. NADAM SE DA ĆE ZBOG TOGA POŠTOVATI MALI PRAVILNIK ETIKE ODGOVORNOSTI.